Višegrad – most na Drini i grad koji je ušao u književnost
Putovanje koje počinje jednom Andrićevom rečenicom
“Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova.”
Kada se ova rečenica pročita pre puta u Višegrad, most Mehmed-paše Sokolovića više se ne posmatra kao znamenitost koju treba obići. Postaje glavni junak puta. Kamen preko Drine, lukovi koji stoje vekovima, voda koja prolazi ispod njih i priča koja je odavno izašla iz romana i nastavila da živi u stvarnom prostoru.
Andrićev Višegrad ne traži brz obilazak već malo sporiji korak, pogled ka reci i dovoljno vremena da se shvati zašto je jedan most mogao da ponese čitavu istoriju jednog kraja.
Most na Drini i grad koji je ušao u književnost
Most Mehmed-paše Sokolovića podignut je krajem 16. veka, po nalogu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, a projektovao ga je Mimar Sinan, jedan od najznačajnijih arhitekata Osmanskog carstva.
U Višegradu se taj podatak ne doživljava kao fusnota iz istorije. On se vidi u proporcijama mosta, u mirnoći kamena, u načinu na koji most povezuje obale, epohe i ljude. Upravo zato je Andrićeva Na Drini ćuprija mnogo više od obavezne lektire – knjiga koja je jednom mestu dala glas, a mestu ostavila da tu knjigu svakodnevno potvrđuje.
most Mehmed-paše Sokolovića
Andrićgrad kao kameni omaž piscu
Nedaleko od mosta nalazi se Andrićgrad, zamišljen kao grad od kamena, kao posveta Ivi Andriću i prostoru iz kojeg je njegova književnost rasla. Emir Kusturica ga je oblikovao autorski, sa jasnim filmskim osećajem za scenu, kadar i simbol.
Za putnika koji voli kulturu, to je zanimljiv susret književnosti, arhitekture i režije. Kao da se između Drine i kamena otvara još jedan sloj priče, onaj u kojem Andrić i Kusturica ne pripadaju samo knjigama i filmovima, već i ulicama kroz koje se prolazi.
Pogled na Andrićgrad noću
Andrićgrad
Drina koja se ne gleda samo sa obale
Krstarenje Drinom daje ovom putovanju poseban mir. Sa vode se Višegrad i njegov kraj vide mekše, tiše, skoro svečano. Reka menja perspektivu. Ono što je na obali istorija, sa broda postaje prizor.
Šarganska osmica i pruga koja piše broj osam kroz planinu
Posle Višegrada i Drine, put vodi ka Mokroj Gori i Šarganskoj osmici, jednoj od najneobičnijih pruga u ovom delu Evrope.
Njena trasa između Mokre Gore i Šargan Vitasa duga je oko 15,5 kilometara, prolazi kroz 22 tunela i preko 5 mostova, savladavajući visinsku razliku od 300 metara. Gledana iz vazduha, pruga zaista pravi oblik osmice, pa otuda i ime koje zvuči gotovo izmišljeno.
Voz “Nostalgija” danas vraća deo atmosfere stare železnice, kada se putovalo sporije, kroz drvene vagone, planinske useke, tunele i vidikovce. To nije vožnja koju treba požurivati. Njena lepota je baš u tome što tera putnika da uspori i gleda.
vožnja Šarganskom osmicom
Mokra Gora i Mećavnik kao filmski završetak
Mokra Gora pruža planinski mir, a Mećavnik, odnosno Drvengrad, prepoznatljiv Kusturičin potpis. Drvene kuće, ulice sa imenima velikih umetnika, filmska atmosfera i pogled ka planinama čine ga logičnim nastavkom ove kulturne rute.
Tako se u tri dana povezuju Andrićev most, Kusturičin kameni i drveni svet, Drina, Šarganska osmica i predeli zapadne Srbije. Putovanje traje od 26. do 28. juna, uz još jedan termin od 31. jula do 2. avgusta 2026. U tih nekoliko dana staju Višegrad, Andrićgrad, krstarenje Drinom, Stari Brod, Mokra Gora, Drvengrad, vožnja Šarganskom osmicom i Ovčarsko-kablarska klisura.
Drvengrad
Potpećka pećina
